У Библиотеци „Бранко Радичевић“, у четвртак, 14. септембра, представљена је књига Јаворке Маров Јоргован „Разоткривање заборава“. Књигу је објавила Библотека „Бранко Радичевић“ у јуну ове године, а штампала Штампарија „Ситопринт“ из Житишта. Рецензије за књигу су дали Борко Илин, књижевник из Румуније и Радивој Шајтинац, књижевник, потомак поморишких граничара из Шајтина, из румунског дела Баната. Корице је дизајнирала Људмила Шајтинац. О књизи су говорили ауторка, Јаворка Марков Јоргован, Радивој Шајтинац, Душан Милићев и Весна Ћук. Радивој Шајтинац је рекао да је лепота ове књиге у њеној отвореној, разиграној и страсној преданости ономе што свешћу и душом ауторка поручује - од  бајковите генезе пастирског штапа у диригентску палицу, кроз отварање и садашњицу бројних храмова и белега који осећањем и заветом показују да, колико они нама значе толико и ми њима, да се та упућеност прелама као трајни траг светлости, како кроз историју и време тако и кроз живот, част, љубав и памћење, како кроз народ тако и кроз појединца. Душан Милићев је истакао да се Јаворка Марков Јоргован потрудила да сваки, па и најмањи податак, односно детаљ проучи, да га истражи и да дође до правог одговора на многобројна питања везана за вековно обитавање Срба на простору Поморишја, које је итекако значајно за свеукупно Српство, почевши од деловања српске заједнице у Араду, који је изнедрио многе српске умове и значајна имена за српску културу и историју, па до поморишких манастира, села и насеља где је живот Срба био испуњен. Весна Ћук је указала да су есеји Јаворке Марков Јоргован сачували српска имена, знамените личности, њихов рад и жељу да се не забораве порекло, корени, језик, вера. Сачувани су легенде и митови, приче, споменици и куће на којима се још увек налазе имена њихових власника исписана ћирилицом: Кузманов, Иконов, Глигоров, Томин, Лазаров, Бурназ, Чобанов...У њима су сачувани и мирис врућег хлеба, колачи за куму, чаролија божићних обичаја. Нестрпљење да се седне за богату божићну трпезу. Значај ивандањског венца, песме и игре, додола. Снага и моћ народне мудрости, умећа, врцавих поскочица. Сва лепота Поморишког орнаменталног веза. Његов значај и поруке које је преносио на пешкирима, капама златарама, на крзници, покрову. Записана и од заборава су отргнута имена најпознатијих везиља са почетка прошлог века: Кате Ћирић из Кетфеља, Зорке Мендебаба из  Чанада, Ђулијане Никић, из Фенлака.  Све је у књизи „Разоткривање заборава“ записано, све разоткривено, сачувано за нас, за будуће генерације, и тамо и овде. И сведочи о постојању и трајању Срба, о њиховој богатој културној и историјској баштини коју су оставили у Поморишју, у Банату. У Араду, Варјашу, Кетфељу, Шајтину, Фенлаку. Јаворка Марков Јоргован се захвалила свима на помоћи и подршци, и истакла да је изгубљено само оно чега се одрекнемо. Зато она неуморно скупља, записује, истражује све што је везано за живот Срба у Поморишју, у румунском делу Баната. Говор, језик, обичаје, ручне радове, пословице и изреке, народне песме, умотворине, старе и заборављене занате, дечије игаре. Истражује живот и рад познатих Срба који су живели у Поморишју.  И све то у облику радова, презентација, изложби представља на међународним скуповима који се баве антропологијом културе. Добар део својих записа, истраживања, проучавања је објавила у књигама „Чувар успомена“, „Време безазлености“, „Везак везла“, „На изворишту речи бесмртног Мориша“, „Тражим занат којег више нема“.