Линкови
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас36
mod_vvisit_counterЈуче132
mod_vvisit_counterОве недеље168

СВЕСКЕ У БИБЛИОТЕЦИ

Библиотека “Бранко Радичевић”  и Kлуб књиге “Бранко Радичевић” Житиште срдачно Вас позивају на представљање  часописа СВЕСКЕ и Издавачке куће МАЛИ НЕМО из Панчева у четвртак, 21. априла 2016. године у 19 часова у Библиотеци. Говоре: Милан Орлић, диртектор ИK МАЛИ НЕМО и Корнелије Квас, професор Филилошког факултета из Београда. За СВЕСКЕ пишу: Нина Живанчевић, Петја Александрова, Душко Лопандић, Зоран Пеневски, Дејан Симоновић, Миодраг Матицки... ДОБРОДОШЛИ!

 

УХВАТИ ЗЕЛЕНИ ТАЛАС и МASTER MIND TRENINGA

Библиотека и Kлуб књиге “Бранко Радичевић” Житиште срдачно Вас позивају на представљање књиге  Данијеле Тркуља УХВАТИ ЗЕЛЕНИ ТАЛАС и МASTER MIND TRENINGA . Књигу и тренинг представљају: Данијела Тркуља и Жанета Негру Ћирић ДОБРОДОШЛИ! “Ухвати зелени талас” говори о виђењу Закона привлачења из угла обичног човека, који га упознаје, прихвата и почиње да живи по његовим правилима, али и скреће са путада би се изнова и изнова враћао сваки пут све одлучнији у намери да истраје. Промоција ће се одржати у четвртак, 14. април 2016. године у 12 часова у просторијама Библиотеке “Бранко Радичевић”.

 

У ЖИТИШТУ ОСМИ ПУТ ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ

Светски дан поезије, 21. март, обележен је и у Житишту читањем песама литерарних стваралаца из Загреба, Кикинде, Зрењанина, Српска Црње, Меленаца и Житишта. Библиотека "Бранко Радичевић" и истоимени Клуб књиге су осми пут обележили Дана поезије у ресторану "Парк". Поздрављајући госте и песнике, Весна Ћук, директорка Библиотеке је подсетила да је УНЕСКО 1999. године 21. март прогласио за Светски дан поезије са циљем да се не заборави моћ песничке речи, да се допринесе промоцији и афирмацији читања, писања, објављивања и учења поезије. Истовремено се подржава и богатство и разноврсност поетског и језичког израза а угроженим језицима се пружа могућност да се чују  ван својих заједница. Своје стихове су читали: Здравко Одорчић из Загреба, Виолета Божовић из Приједора, Аница Гарић из Српске Црње, Борис Стапарац из Кикинде, Радивој Шајтинац, Милорад Бибин, Перица Марков, Маја Пандуров, Глорија Волф из Зрењанина, Саша Миливојев из Меленаца, Предраг Радаковић, Душанка Прибишић, Велемир Грубачки, Богдан Кукољ, Драгутин Видачић из Житишта. Својим песмама, стиховима и римама овим песничким сусретом песници су улепшали први пролећни дан у Житишту и потврдили мото овогодишњег сусрета ПОЕЗИЈА СЕ ИПАК ПИШЕ И ЧИТА!

 

НАЈАВА - ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СВЕТСКОГ ДАНА ПОЕЗИЈЕ

Библиотека „Бранко Радичевић“ и Kлуб књиге “Бранко Радичевић” из Житишта СРДАЧНО ВАС ПОЗИВАЈУ НА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СВЕТСКОГ ДАНА ПОЕЗИЈЕ

У понедељак, 21. марта 2016. у 12 часова, у ресторану “Парк” у Житишту.

Учествују литерарни ствараоци из Загреба,  Српске Црње, Кикинде, Зрењанина, Житишта. ДОБРОДОШЛИ!

 

У ЖИТИШТУ ПРЕДСТАВЉЕН “ИСЛЕДНИК"

Роман "Иследник" Драгана Великића представљен је у петак, 11. марта у Библиотеци “Бранко Радичевић” у Житишту. Овај роман је у протеклој години награђен са најзначајнијим књижевним наградама у Србији и региону- Виталовом наградом, Кочићевим пером и Кочићевом књигом, која се даје за укупно књижевно стваралаштво. “Иследник” је у јануару  проглашен за најбољи роман у 2015. у избору НИН-овог жирија. Драган Великић је други пут добитник НИН-ове награде. За роман "Руски прозор" је ово признање добио је 2007. године. Ово је било треће гостовање Драгана Великића у Житиштанској Библиотеци. Раније су представљени “Дантеов трг” и “Руски прозор”. О роману су говорили аутор и Весна Ћук.

Роман "Иследник" је од самог појављивања изазвао велику пажњу читалачке публике и књижевних критичара. Овога пута су се и читаоци и критичари сложили: Драган Великић је написао одличан роман. И сам аутор каже да је слутио, још док је писао овај роман, да ће имати много више читалаца од његових претходних књига.

"Иследник" почиње вешћу о смрти мајке, која главног јунака, писца, затиче у Будимпешти. Ова вест ће код њега отворити “црну кутију” сећања и емоција и изазвати потребу да пише роман. Он почиње да истражује мајчин живот, од детињства до смрти. Мајка, централни лик романа, је цео свој живот водила под контролом. Она је организована и строга жена. Чврстом руком је контролисала и свој и животе своје деце. Правила је забелешке о путовањима, о хотелима у којима је одседала  и оног тренутка када је остала без своје свеске и кутије сећања, као да је остала и без успомена, без пређашњег живота. И због овог инцидента, писац се пита да ли је постао писац због губитка мајчине свеске, коју она никад није прежалила. Или жеље да се настави породична хронологију боравака у хотелима.

Мајка и њен живот су само рам за судбине других: породице Хитерот, Лизете, Титовог сајџије. Главни јунак је почео да пише роман о животу своје мајке, али, њена животна прича је у виду концентричних кругова насталих бацањем каменчића у воду, отворила још много прича и животних судбина без којих се не би испричао ни живот јунакове мајке. А кроз интиму и мајке и других ликова у роману, испричана је и историја једног друштва, једне државе, Југославије, од њеног настанка до распада почетком деведесетих година.

Драган Великић је у свом обраћању публици, рекао да је “Иследник настајао од призора и ситуација из његовог живота, из свакодневних догађаја који су доведени у узрочно-последични низ, баш као у животу. Он је свом главном јунаку, писцу, позајмио своје име и биографију, а све остало је књижевна фикција и надградња. Истакао је да је важна тема “Иследника” и деменција, заборав, која је због продужетка људског века постаје све присутнији проблем, не само појединца, већ и друштва.

Разговр се водио и на тему књижевних награда, о књижевницима који су на њега оставили траг и књигама којима се често враћа, о потреби усавршавања и непрекидног рада на себи. О ангажованој књижевности и улози писца и његове потребе да сагледа једно време, да се сагледају животне свакодневице и контекст у ком се те свакодневице одвијају. Да се открива истина, лична, друштвена, историјска.

 

“СЕНКА ДУШЕ” МАРИЈА ПЕХО КАЧАР

У организацији Библиотеке Бранко Радичевић” и Клуба књиге представљен је роман Марије Пехо Качар “Сенка душе”. Књигу су објавили Библиотека и Штампарија “Ситопринт” пред крај 2015. године. Рецензију и препоруку за објављивање дао је Зоран Славић, књижевник из Зрењанина. Идејно решење корица Александар Качар, академски сликар. О књизи су говорили Зоран Славић и Весна Ћук. “Сенка душе” је роман који се бави местом и улогом жене у браку и породици и њеном слободом, моралним ограничењима, личним и друштвеним. Радња романа се дешава у једном банатском граду. Град је више паланка, у којој се сви познају и више воде бригу  о томе шта ће рећи други, него о  својим жељама и потребама. У њему се живи по устаљеним и очекиваним етичким нормама и друштвено пожељним понашањем, а сопствене потребе се потискују. И када се јунаци нађу у новим ситуацијама које задиру у дубоко запретену интиму, у оно о чему се никоме не говори, већ се крије и доживљава као грех, настаје конфликт који се разрешава трагично. Роман је занимљиво написан, са споредним ликовима који су дати у кратким и уопштеним цртама,  који употпуњују свет и схватање главне јунакиње и разумевање онога што је ауторка желела да нам поручи. Зоран Славић је присутнима препоручио роман “Сенка душе” Марије Пехо Качар због “књижевних квалитета, занимљивости и несвакидашње аутентичности њене прозе, а добро уклопљеног у модерно 'женско писмо' које се не развија ка свом изворном феминистичком подтексту већ се тематски и структурално развија у књижевну експресију, која почива на доследном опредељењу да се живот и свет сагледају оком емотивне и интелектуалне жене.”

 

<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 7 од 20