Линкови
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас33
mod_vvisit_counterЈуче177
mod_vvisit_counterОве недеље210

У ЖИТИШТУ ПРЕДСТАВЉЕН “ИСЛЕДНИК"

Роман "Иследник" Драгана Великића представљен је у петак, 11. марта у Библиотеци “Бранко Радичевић” у Житишту. Овај роман је у протеклој години награђен са најзначајнијим књижевним наградама у Србији и региону- Виталовом наградом, Кочићевим пером и Кочићевом књигом, која се даје за укупно књижевно стваралаштво. “Иследник” је у јануару  проглашен за најбољи роман у 2015. у избору НИН-овог жирија. Драган Великић је други пут добитник НИН-ове награде. За роман "Руски прозор" је ово признање добио је 2007. године. Ово је било треће гостовање Драгана Великића у Житиштанској Библиотеци. Раније су представљени “Дантеов трг” и “Руски прозор”. О роману су говорили аутор и Весна Ћук.

Роман "Иследник" је од самог појављивања изазвао велику пажњу читалачке публике и књижевних критичара. Овога пута су се и читаоци и критичари сложили: Драган Великић је написао одличан роман. И сам аутор каже да је слутио, још док је писао овај роман, да ће имати много више читалаца од његових претходних књига.

"Иследник" почиње вешћу о смрти мајке, која главног јунака, писца, затиче у Будимпешти. Ова вест ће код њега отворити “црну кутију” сећања и емоција и изазвати потребу да пише роман. Он почиње да истражује мајчин живот, од детињства до смрти. Мајка, централни лик романа, је цео свој живот водила под контролом. Она је организована и строга жена. Чврстом руком је контролисала и свој и животе своје деце. Правила је забелешке о путовањима, о хотелима у којима је одседала  и оног тренутка када је остала без своје свеске и кутије сећања, као да је остала и без успомена, без пређашњег живота. И због овог инцидента, писац се пита да ли је постао писац због губитка мајчине свеске, коју она никад није прежалила. Или жеље да се настави породична хронологију боравака у хотелима.

Мајка и њен живот су само рам за судбине других: породице Хитерот, Лизете, Титовог сајџије. Главни јунак је почео да пише роман о животу своје мајке, али, њена животна прича је у виду концентричних кругова насталих бацањем каменчића у воду, отворила још много прича и животних судбина без којих се не би испричао ни живот јунакове мајке. А кроз интиму и мајке и других ликова у роману, испричана је и историја једног друштва, једне државе, Југославије, од њеног настанка до распада почетком деведесетих година.

Драган Великић је у свом обраћању публици, рекао да је “Иследник настајао од призора и ситуација из његовог живота, из свакодневних догађаја који су доведени у узрочно-последични низ, баш као у животу. Он је свом главном јунаку, писцу, позајмио своје име и биографију, а све остало је књижевна фикција и надградња. Истакао је да је важна тема “Иследника” и деменција, заборав, која је због продужетка људског века постаје све присутнији проблем, не само појединца, већ и друштва.

Разговр се водио и на тему књижевних награда, о књижевницима који су на њега оставили траг и књигама којима се често враћа, о потреби усавршавања и непрекидног рада на себи. О ангажованој књижевности и улози писца и његове потребе да сагледа једно време, да се сагледају животне свакодневице и контекст у ком се те свакодневице одвијају. Да се открива истина, лична, друштвена, историјска.

 

“СЕНКА ДУШЕ” МАРИЈА ПЕХО КАЧАР

У организацији Библиотеке Бранко Радичевић” и Клуба књиге представљен је роман Марије Пехо Качар “Сенка душе”. Књигу су објавили Библиотека и Штампарија “Ситопринт” пред крај 2015. године. Рецензију и препоруку за објављивање дао је Зоран Славић, књижевник из Зрењанина. Идејно решење корица Александар Качар, академски сликар. О књизи су говорили Зоран Славић и Весна Ћук. “Сенка душе” је роман који се бави местом и улогом жене у браку и породици и њеном слободом, моралним ограничењима, личним и друштвеним. Радња романа се дешава у једном банатском граду. Град је више паланка, у којој се сви познају и више воде бригу  о томе шта ће рећи други, него о  својим жељама и потребама. У њему се живи по устаљеним и очекиваним етичким нормама и друштвено пожељним понашањем, а сопствене потребе се потискују. И када се јунаци нађу у новим ситуацијама које задиру у дубоко запретену интиму, у оно о чему се никоме не говори, већ се крије и доживљава као грех, настаје конфликт који се разрешава трагично. Роман је занимљиво написан, са споредним ликовима који су дати у кратким и уопштеним цртама,  који употпуњују свет и схватање главне јунакиње и разумевање онога што је ауторка желела да нам поручи. Зоран Славић је присутнима препоручио роман “Сенка душе” Марије Пехо Качар због “књижевних квалитета, занимљивости и несвакидашње аутентичности њене прозе, а добро уклопљеног у модерно 'женско писмо' које се не развија ка свом изворном феминистичком подтексту већ се тематски и структурално развија у књижевну експресију, која почива на доследном опредељењу да се живот и свет сагледају оком емотивне и интелектуалне жене.”

 

СРЕЋНИ БОЖИЋНИ И НОВОГОДИШЊИ ПРАЗНИЦИ

 

НОВОГОДИШЊИ КЊИЖЕВНИ МАТИНЕ

Библиотека “Бранко Радичевић” и Клуб књиге су седми пут организовали Новогодишњи књижевни матине. Овим сусретом са литерарним ствараоцима из Зрењанина, Кикинде, Александрова, Равног Тополовца организатори су члановима и пријатељима Библиотеке и Клуба књиге и сарадницима се захвалили на подршци коју су им пружали током 2015. године. Што су посећивали њихове програме, што су их подржавали и помагали. Сусрет је одржан у ресторану “Парк”, где је отворена изложба графика и илустрација Сање Трипић из Равног Тополовца. Изложбу је отворио Немања Савић, виши књижничар. Сања Трипић је завршила Академију ликовних уметности - одсек графика, у Требињу. Поред сликарства и графике бави се и модном илустрацијом. Ово је њена прва самостална изложба која ће до краја јанура 2016. године бити отворена у холу Библиотеке “Бранко Радичевић”. Радивој Шајтинац је представио књигу Мире Чоколов “Радост” а ауторка је прочитала неколико песама из своје књиге. Песме су читали и Милорад Бибин, Радивој Шајтинац, Борис Стапарац, Глорија Волф, Душанка Прибишић, Велемир Грубачки, Предраг Радаковић, Владимир Живковић и Немања Савић. Новогодишњи књижевни матине је био посвећен Бранку Ћопићу, а сви учесници су упутили искрене честитке Јовану Вујичићу из Равног Тополовца, оснивачу и најстаријем члану Клуба књиге поводом општинске награде за допринос на афирмацији и развоју литерарног стваралаштва и културе.

 

НОВОГОДИШЊИ МИНИ САЈАМ КЊИГА

Библиотека "Бранко Радичевић" у сарадњи са Издавачком кућом "Лагуна" организује Новогодишњи мини сајам књига. У понуди су нова "Лагунина" издања за децу и одрасле. Из занимљиве понуде издвајамо неколико наслова: Кућа сећања и заборава, Иди постави стражара, Убити птицу ругалицу, Кишни пси, Писма из туђине, Дорћол, Прозраци 2, Књига тајних ствари/ за дечаке, Научите сенчење оловком, Урнебесна физика, серијал Ангри бирдс. Књиге Светислава Басаре, Светлане Велмар Јанковић, Мирослава Антића, Гинтера Граса, Џона Штајнбека, Херте Милер, Борислава Пекића, Ју Несбеа. Пожелите срећне божићне и новогодишње празнике својим најмилијима добром књигом!

Срећан Божић и Нову 2016. годину жели Вам Ваша Библиотека!

 

АУТОРИ КЊИЖЕВНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ У ЖИТИШТУ

У уторак, 15. децембра, у Библиотеци, је одржано књижевно вече аутора Књижевне омладине Србије. Књижевна омладине Србије је основана 8. новембра 1971. године са циљем да окупља младе и талентоване литерарне ствараоце и да им омогући да лакше закораче на књижевну сцену. Аутори Књижевне омладине Србије су били Давид Албахари, Горан Петровић, Светислав Басара, Љубица Арсић, Владета Јеротић, Исидора Бјелица, Мирјана Павловић. Оно по чему се КОС разликује од осталих издавачких кућа је да објављује искључиво дела писаца који пишу на српском језику, јер јој је циљ да афирмише, богати и сачува српско књижевно наслађе. Поред афирмације младих и талентованих писаца, врата КОС-е су отворена свим талентованим, а неафирмисаним литерарним ствраоцима без обзира на старосно доба.

У Библиотеци, у Житишту, су своја дела представили Стана Мојсиловић Нана из Куле, Јасна Арбанас из Сремске Митровице, Иван Косогор из Обреновца и Горан Савић из Београда. Стана Мојсиловић Нана је представила своју прву збирку песама под називом “Стаза моје тишине”. Прочитала је неколико песама из збирке уз образложење да пише још од детињства и да сада припрема нову књигу. Јасна Абранас је за своју “Географију успомена” рекла да је то омаж њеној породици, и равници, Срему, завичају и потреби да своје успомене и сећања преточи у стих и песму са надом и жељом да се неко прошло време и живот сачувају од заборава.

Горан Савић је свој роман “Епицентар” замислио у виду трилогије а публици је представио први део под називом “Магичне ноте”. Савић је рекао да је то савремен роман, прича о његовој генерацији, одрастању и сазревању младих у Србији у првим деценијама 21. века. Иван Косогор, један од најмлађих лајф коуча у свету, и тренера ,,Heal Your Life'' програма, је Житиштанима говорио о својој књизи “Живот је радост”. Ово је његова друга мотивациона књига а у припреми је и трећа.

Књижевни сусрет са ауторима Књижевне омладине Србије су организовали Библиотека “Бранко Радичевић” и Клуб књиге.

 

<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Страна 8 од 21