ДАНИ СРПСКЕ И У ЖИТИШТУ ПДФ Штампа Ел. пошта
недеља, 11 септембар 2016 23:30

Манифестација Дани Српске у Србији по четврти пут биће одржана од 10 до 16. септембра у 15 места у Србији. Житиште ће бити домаћин у уторак 13. септембра када је на програму монодрама „Мудри и јуначни војвода Јанко Катић“ која описује кратак животопис једног од најзначајнијих војвода Првог српског устанка. Ова монодрама је и поуздан историјски подсетник јер ју је написао врстан познавалац историје и познати српски књижевник Милован Витезовић, а лик Јанка Катића убедљиво тумачи глумац Александар Дунић у аутентичном костиму српских војвода. Монодрама ће се играти у сали изнад Библиотеке "Бранко Радичевић" у уторак у 18 часова. Поред културног програма Библиотека у Житишту ће на поклон добити 500 књига издавача из Републике Српске.

 
ЗАВРШЕН 16 КЊИЖЕВНИ КОНКУРС "БАНАТСКО ПЕРО" ПДФ Штампа Ел. пошта
недеља, 11 септембар 2016 23:11

На овогодишњи Књижевни конкурс Библиотеке "Бранко Радичевић" и Клуба књиге из Житишта, "Банатско перо",  стигло је 1698 радова од 251 аутора - 142 причe, 561 песма и  995 афоризама. Жири, у саставу Радивој Шајтинац, Александар Бјелогрлић и Драгутин Минић Карло, одабрао је радове следећих аутора који ће бити  објављени у Зборнику:

ОДАБРАНЕ ПРИЧЕ:

„Урушена туглара“, Надежде Михајловић из Ниша

„Алекса Радов“, Даринке Крунић Бјелица из Обреновца,

„Шљиве ранке“, Драгана Матејића из Крушевца,

„За једнократну употребу“ Драгана Фелдића из Пожаревца,

„Чико, може једну станицу“ Јована Н. Бундала из Београда,

„Псећи мени“ Веселина Милићевића из Врбаса,

„Вучји дозов“ Душана Милићева из Житишта,

„Старији брат“ Мирослава Средановића,

„Оптимиста“ Јелене Кујунџић из Мајура

„И то је љубав“ Биљане Димитријевић Мартинов из Зрењанина,

„Људи од папира“ Данијеле Милосављевић из Новог Сада,

„А то се дешава другима“ Данијеле Божичковић Радуловић-Миланова, Петровац на Млави,

„Бајка или обична прича“ Мирјане Ђапо из Брчког,

„Не плачи, лудо моја“ Марије Вујовић из Бечеја,

„Место за љубав“ Слободана М. Стефановића из Београда.

ОДАБРАНЕ ПЕСМЕ:

„Присени“ Иве Мунћана из Темишвара,

„Банатско јутро“ Небојше Вукаса из Зрењанина,

„Зрно жита“ Снежане Станојловић Алексић из Новог Сада,

„Удаљавање трага“ Миладина Вукосављевића из Чачка,

„Долази светлост“ Слободана М. Стефановића из Београда,

„Нови правац“ Весне Керечки Шаренац из Батајнице,

„Уздржаним шапатом“ Љиљане Фијат из Новог Сада,

„Промене“ Ђерђа Лајбера из Бечеја,

„Путник“ Маје Јовановић из Дероња,

„Студен храстових шума“ Радована Синђелића из Богатића,

„Свете Меланије манастир“ Радмиле Стојановић из Зрењанина,

„У завичају мом“ Мирјане Трнавац из Прањана,

„Преполовљена пјесма“ Сање Радуловић из Добоја,

„Зора кријумчара“ Милана Драшковића, Нови Београд,

„Појачало за фендер стратокастер или дан који обећава“ Јане Радичевић, Голубовци,

„Simplex“ Катарине Кукурузовић, Београд,

„Жена из излога за одстрел“ Марица Ферхат Беговић, Живинице,

„Ушло у јули дрво зелено“ Ани Стајкове –Ивановне, Пловдив,

„Море и старац“ Јоже Бренчича, Врхника,

„Вечни круг млечног пута“ Александра Сашка Ердег, Суботица,

„Сјећања“ Драгана Вујовића, Цетиње,

„Космет“ Илије Вуковића, Подгорица,

„Михољска сарабанда“ Александра М. Арсенијевића, Београд,

„Маленим словима“ Љубомир О. Вујовић, Београд,

„Нек спава“ Вук Стефановић, Београд,

„Ма нећеш бре“ Драгана Ј. Ристића, Ниш,

„Давно сам пустила птицу ума“ Јелене Марин, Житиште,

„Ко то прича“ Миодраг Лазаревић, Пожаревац,

„Знак, књига, библиотека“ Биљана Грошин, Меленци.

ОДАБРАНИ СУ АФОРИЗМИ:

Љубомира Илића из Мале Крсне,

Витомира Ћурчина из Зрењанина,

Екрема Мацића из Коњица,

Зорана Додеровића из Новог Сада,

Милорада Бибина из Зрењанина,

Младомира Кнежевића из Пожеге,

Павице Вељовић из Сурчина,

Мирослава Средановића из Београда,

Братислава Костадинова из Крушевца,

Драгана Матејића из Крушевца,

Борана Поповића из Церовца,

Игора Кришана из Зрењанина,

Абдурахмана Халиловића –Ахила из Ријеке.

Промоција Зборника, проглашење најбољих радова и додела Диплома најуспешним ауторима биће у другој половини октобра у Житишту.

Организатори се захваљују свима који су узели учешће на овогодишњем књижевном конкурсу а честитке упућују  ауторима чији ће радови бити објављени у Зборнику.

 
5. ПЕСНИЧКА ПЛЕТЕНИЦА и 15. КЊИЖЕВНИ МАРАТОН ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 05 август 2016 20:33
У организацији Библиотеке „Бранко Радичевић“ и Клуба књиге, у Житишту, 3. авгауста одржани су 15. Књижевни маратон и 5. литерарни сусрети  Бачког Петровог Села, Ирига и Житишта.

Литерарни ствараоци су се окупили у Библиотеци "Бранко Радичевић" где су их срдачном добродошлицом дочекали радници Библиотеке, директорка Весна Ћук и председница Управног одбора Библиотеке Светлана Маја Бабић, чланови и председник Клуба књиге Предраг Радаковић.

Након краћег разговора, упознавања и освежења, учесници су имали пријем код преседника Скупштине општине Житиште, Зорана Касаловића. А у храму Светог Георгија у Житишту их је примио парох администратор Карађорђе Тривуновић и упознао са историјатом храма који је подигнут 1810. године.

Пратећи програм овогодишњег маратона и сусрета била је изложба цртежа Себастијана Кечија из Торка. Изложбу је отворио Константин Гросу, ликовни педагог и карикатуриста из Ечке.

Светислав Травица, уредник књижевног часописа „Тиса“ из Бечеја је представио часопис, а Радивој Шајтинац, књижевник из Зрењанина је говорио о зборнику литерарних стваралаца Општине Житиште „Речи равнице“, који је објављен поводом обележавања 15. годишњице Књижевног маратона. Зборник је објавила Библиотека „Бранко Радичевић“.

Гости манифестације су били чланови Књижевног кружока „Крила“ из Кетфеља, Република Румунија и Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији.

На 15. Књижевном маратону и 5. Литерарном сусрету Бачког Петровог Села, Ирига и Житишта стихове и афоризме су читали: Јаворка Јоргован, Благоја Чоботин и Јаша Ћирић из Кетфеља, Марија Вујовић, Тихомир Бранков, Ђерђ Лајбер и Ласло Берчек, Светислав Травица  из Бечеја, Јанош Жолнаи из Бачког Петровог Села, Благица Марковић, Зоран Митић и Тодор Бјелкић из Ирига, Маја Пандуров, Милорад Бибин, Жарко Цветић и Глорија Волф из Зрењанина, Аница Гарић из Српске Црње, Борис Стапарац, Миодраг Бркин, Снежана и Драгана Томин из Кикинде, Ђорђе Петровић из Торка, Велемир Грубачки, Предраг Радаковић, Душанка Прибишић, Богдан Кукољ, Драгутин Видачић, и Душан Милићев из Житишта.

Више фотографија погледајте (овде)

 
ЛЕТОПИС ХРАМА СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА У МЕЂИ 1910-2013. ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 05 август 2016 20:19

У Међи, 23. јула 2016. године у оквиру обележавање црквене славе Сабор светог Архангела Гаврила и славе Месне заједнице Међа, представљен је Летопис храма светог Архангела Гаврила у Међи. Летопис су приредили Жарко Шојић и Весна Ћук, а објавили су га Библиотека „Бранко Радичевић“ и Штампарија „Ситопринт“ захваљујући доброчинству власника Компаније „BB Trade A. D.“Драгољуба и Дарка Бјелоглава и Драгане и Жарка Шојића, власника Штампарије „Ситопринт“, уз благослов Његовог Преосвештенства господина Никанора, владике епархије банатске.

О Летопису су говорили Рако Томовић, професор Зрењанинске гимназије, Милан Бјелогрлић, директор ГНБ „Жарко Зрењанин“, Дарко Бјелоглав, Жарко Шојић и Весна Ћук. Своје стихове посвећене, Међи и храмовној слави, читала је Љиљана Стајковић.

Летопис се састоји из две свеске: Парохијског летописа у Пардању који се води од 1/14. маја 1910. године, и Летописа српске православне парохије у Међи (пређе српски Пардањ и Нинчићево) од године 1958.

Прва свеска Летописа у Пардању има 144 обележене стране. И у њему су забележени сви важни догађаји од 1910. до 1955. године. Прве стране је исписао парох Бранко Милошевић,  који је на почетку Летописа записао: „Consumatur in brevi explivit tempora multa: У кратко скупљено (књига) (а обухвата) испуњава силно време“, желећи да укаже на значај кратког и језгровитог бележења значајних догађаја и појава за будућа поколења и колективно памћење.

Друга свеска, Летопис српске православне парохије у Међи (пређе Српски Пардањ и Нинчићево) од године 1958. има 193 нумерисане стране. Последњи запис је унет у јулу 2013. године, на 96. страни и односи се на прославу храмовне Славе сабор Светог Архангела  Гаврила. У овом Летопису писано је преко целе стране.

Свештеници који су водили и воде летопис у Пардању, Нинчићеву, Међи, придржавали су се упутстава из Наредбе, која се налази на почетку прве свеске Парохијског летописа у Пардању. А то значи да су бележили важније догађаје који су се односили на цркву, школу, црквену општину и становнике, њихове обичаје и међусобне односе. Поштујући ову Наредбу, сачували су од заборава живот српског живља у Пардању, у Аустроугарској монархији. Сазнајемо како се Велики рат (1914-1918) одразио на живот малог човека на крајњим границама  великог царства, а посебно завршетак рата, јер је Пардањ тек 1924. године припојен новој држави, Краљевини Срба Хрвата и Словенаца. А добио је и ново име –Нинчићево.

А крај Другог светског рата је  Нинчићеву и његовим становницима још једном донео велике промене: отишли су Немци и Мађари а досељени су Срби из Херцеговине, Далмације, околине Лесковца. А место је још једном добило ново име –Међа.

Свештеници су бележили у Летопису и све потоње друштвено-политичке и економске промене у новој држави Југославији. Распад СФРЈ, рат, инфлацију деведесетих, бомбардовање, вишестраначке изборе.

Сачувано је како су се све те велике промене одразиле на становнике ове парохије, и како су се мењали њихови  морални, политички и верски  ставови, економски статус. Али, и како су се све те промене одразиле на свештенике и њихов положај у друштву и на приватни живот. Занимљива су њихова лична запажања и тумачења забележених догађаја и дешавања.

Исцрпна и занимљива статистика о броју становника-православних домова и душа, бракова, рођених, умрлих, крштених је право историјско благо за проучавање локалне историје, образовања, породице, етнологије, обичаја, културног и друштвеног живота.

Значајне су и забелешке о времену, елементарним непогодама, поплавама, јаким зимама и мразевима, сушним летима и изузетно кишовитим пролећима који су утицали на пољске радове и усеве.

У Летопису налазимо и занимљиве историјске податке везане за место Пардањ. Од првог писаног документа у којем се ово место помиње, још 1400. године, и где су 1600. године забележена имена свештеника, учитеља и сеоских старешина-кнезова у Пардању. Број домова и пореских обавезника, рођених и умрлих. Да је Пардањ 1773. означен као српско насеље и имао је 180 домова.

И све ове драгоцене белешке, запажања, документа, историјске чињенице, остале би недоступне јавности, историчарима, читаоцима, мештанима Међе и проучаваоцима завичајне историје да није било власника Штампарије „Ситопринт“, Драгане и Жарка Шојића и Дарка и Драгољуба Бјелоглава, власника компаније „BB Trade A. D.“ . Они су уз Благослов његовог Преосвештенства Епископа банатског Г. Никанора штампали оба летописа и испунили очекивања из Наредбе темишварске епарије из 1908. године:

„За радосну појав сматраће ова епарх. власт, ако некоји од подручног свештенства покушају барем основу летописа овековечити у једној штампаној монографији, која би се имала уз помоћ црквене опћине у првом реду међу школском децом растурити.“

Велики изазов за приређиваче је било прекуцавање бележака и записа. Различити рукописи, начини вођења летописа, јер су свештеници могли „слободно поступати у свом раду“. У летопису има много скраћеница које се односе на црквене веледостојнике, њихова звања и титуле. Неуједначена употреба великог слова у писању почетних слова имена, назива верских празника, цркава, служби и богослужења.

Све ово је изазвало недоумицу- како данашњим и будућим читаоцима приближити летопис који се води више од једног века, а да се задржи и осети дух прошлих времена. И остављено је углавном онако како је и написано. Само су неке речи, које су биле скраћене, написане у пуном облику. Само из једног разлога, да реченица и оно што је забележено буде јасно читаоцима. Можда ће деловати стилски и правописно неуједначено, али и летопис је водило много свештеника.

Сви говорници су истакли да су Штампарија „Ситопринт“, компанија „BB Trade A. D.“ и Библиотека „Бранко Радичевић“ објављивањем Летописа храма светог Архангела Гаврила у Међи, оставарили циљ темишварске епархије: сакупљати, бележити, и сачувати од заборава све важне догађаје за цркву и народ, „ради поуке и подстрека потомству“.

Само на овај начин ћемо сачувати национални идентитет и свест код младих нараштаја, неговати патриотизам, поштовати своје претке и неговати културу историјског памћења.

Након представљања Летописа, присутни су могли да купе Летопис и друго издање монографије Љубице Будаћ „Међа: трагови у прошлости“. Сав приход остварен продајом књига је поклоњен храму Светог Архангела Гаврила у Међи.

Свечаности поводом црквене Славе светог Архангела Гаврила и славе Месне заједнице Међа, присуствовали су и побратими из Модрице код Крушевца. Ова два места се друже и посећују већ 11 година а зближиле су их поплаве из 2005. године које су задесиле Међу.

 
ЗАВРШЕН 22. ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС ЗА ДЕЦУ ПДФ Штампа Ел. пошта
понедељак, 06 јун 2016 19:16

У петак, 3. јуна, у Житишту, је одржана завршна свечаност 22. Литерарног конкурса за децу у организацији Библиотеке “Бранко Радичевић”. На Литерарни конкурс су приспела 174 рада:

-на српском језику 130 радова- 49 песама  и прозних радова ученика нижих разреда, и 81   рад ученика виших разреда,

-на мађарском: 26 радова- 6 ученика нижих разреда и 20 виших,

-на румунском: 18 радова- 7 радова ученика нижих разреда и 11 виших.

Учествовале су све житиштанске Основне школе. Све пристигле радове је прочитао и одабрао најбоље, жири у саставу: Душан Милићев, књижевник из Житишта, Ерика Чипа учитељица из Торде, Рамона Секошан, новинарка из Торка. Присутне је поздравила директорка, Весна Ћук. Захвалила се свим учесницима, њиховим наставницима, и Основним школама на дугогодишњој сарадњи, искреној подршци и афирмацији Литерарног конкурса Библиотеке и литерарног стваралаштва деце и младих. Душан Милићев је образложио одабране радове на српском језику и истакао да се у многим радовима осећају најтананији и најинтимнији животни жубори и жамори, искреност и маштовитост што је показатељ дара за писање и предуслов за озбиљније бављење литерарним стваралаштвом.  Ерике Чипа је прегледала радове на мађарском језику и у свом образложењу одабраних радова истакла да су сви радови маштовити, стилски уједначени, тематски разнорсни. Рамона Секошан је одбрала радове на румунском језику и у образложила да су  радови занимљиви, зрели, квалитетни, садржајни. У име локалне управе, присутне је поздравио заменик председника Општине Житиште, Ђорђе Жужа, који је честитао свим учесницима конкурса, наставницима и Библиотеци, који већ трећу деценију путем Литерарног конкурса за децу негују креативно писање житиштанских основаца на матерњем језику- српском, мађарском и румунском. Пригодне награде и књиге, учесницима конкурса и њиховим наставницима уручили су Ђорђе Жужа, заменик председника општине Житиште, Јонел Филип, заменик председника Скупштине општине Житиште и Весна Ћук, директорка Библиотеке.

 
ОБЈАВЉЕН КОНКУРС - БАНАТСКО ПЕРО 2016. ПДФ Штампа Ел. пошта
среда, 01 јун 2016 18:52

Библиотека и Клуб књиге "Бранко Радичевић" из Житишта објављују Књижевни конкурс БАНАТСКО ПЕРО 2016. за необјављене приче, песме и афоризме. Право учешћа на Књижевном конкурсу имају сви аутори који пишу на српском језику.  Радови се примају до 20. августа 2016. године. Радове слати на адресу: Библиотека"БРАНКО РАДИЧЕВИЋ", Иве Лоле Рибара 1, 23210 ЖИТИШТЕ за "Банатско перо"

УСЛОВИ КОНКУРСА:

1. Прозаисти достављају до три (3) приче, до 80 редова куцаног текста у два  примерка под шифром.

2. Песници достављају до пет ( 5) песама у два примерка под шифром.

3. Афористичари достављају до двадесет (20) афоризама под шифром.

Решење шифре са личним подацима, краћом биографијом, бројем телефона,  мејл адресом, кућном адресом  приложити уз радове у посебном коверту.

НАПОМЕНА:

приче и песме за децу, сатирична и хаику поезија се неће разматрати,

један аутор може конкурисати у сва три жанра- под истом шифром,

радови морају бити откуцани или одштампани, радови приспели на Конкурс, се не враћају, рукописи који не одговарају условима Конкурса неће бити прихваћени, сва права задржава организатор конкурса.

Жири, којег је именовао Организациони одбор, одабраће радове који ће бити објављени у Зборнику, а за најбоље радове ће ауторима ће бити уручене дипломе "Бело перо".

Промоција Зборника и признања ће бити у другој половини октобра 2016. године. За сва обавештења можете се обратити на телефон 023/ 821-275.

 
«ПочетакПретходна12345678910СледећаКрај»

Страна 1 од 12